Удружење приватних лекара Србије - Приватна лекарска Комора Србије
ЗАКЉУЧЦИ ПРВОГ КОНГРЕСА ПРИВАТНЕ ЛЕКАРСКЕ ПРАКСЕ У СРБИЈИ 2009
РЕФОРМА ЗДРАВСТВА, ОСИГУРАЊА И ЛЕКАРСКИХ КОМОРА
Реформа српског здравства: Закони о здравственом осигурању,
здравственој заштити и лекарској комори по ЕУ стандардима
-Закон о коморама здравствених радника, због апсурдног спајања лекара-државних службеника и лекара-приватних предузетника у једну обавезујућу професионалну организацију створене су бројне блокаде, кршења закона, општих аката, нетранспарентног трошења средстава из обавезне чланарине за 28.500 лекара. То је имало за последицу додатну дискриминацију приватног сектора као и милиона грађана који се лече код приватних лекара и стоматолога.Због незаконитог рада лекарске и стоматолошке коморе, Одбор за здравље Народне скупштине је усвоји захтев за спровођењем надзора. (http://www.parlament.sr.gov.yu/content/lat/aktivnosti/skupstinske_detalji.asp?Id=1873&t=A )
-Закон о здравственој заштити фаворизује модел монополског државног здравства по коме ће грађани моћи да "бирају" за средства из обавезног осигурања само лекара или стоматолога у Дому здравља а не и у приватном сектору. На основу чл. 199-202. омогућено је да државни лекар истовремено буде и приватник што представља легализацију корупције и дивљу приватизацију државне имовине. Парадоксално је и решење по коме ће лекар коме је одузета лиценца моћи да ради под надзором другог лекара па се тако ствара правна могућност да лекар-послодавац, ради под надзором свог запосленог. И друга бројна решења показују да овај системски закон поново не омогућава грађанима да слободно бирају лекара за свој здравствени допринос што је далеко испод стандарда ЕУ и суседних успешних транзиционих земаља.Неквалитетно постављен систем здравствене заштите резултира негативним трендовима бројних превентабилних обољења.
-Закон о здравственом осигурању по својој архаичној суштини не одговара битним променама које су се десиле преласком са социјалистичко-бирократског на грађанско-либерални модел државног уређење. У закону постоји више системских контрадикција а присутна су и бројна решења која спречавају демонополизацију и инхибирају развој приватног здравственог сектора како на нивоу даваоца услуга тако и на нивоу приватних осигурања. Пацијент не може слободно да бира лекара у државном или приватном сектору што битно утиче на продуктивност, ефикасност и квалитет здравствене заштите. Основни принцип демонополизације модерног здравства "слободан избор лекара у државном или приватном сектору" као и "новац прати пацијента" није омогућен јер чиновници РЗЗО дискреционо одлучују о индивидуалним уговорима са даваоцима услуга. Тиме се заправо формирају два паралелна здравствена система са свим штетним и дискриминаторним последицама по грађане Србије.
-Уредба о добровољном здравственом осигурању, усвојена крајем 2008.год. не омогућава развој и плуралну понуду ове врсте осигурања јер због конфузних и рестриктивних одредби није могућ равноправан тржишни амбијент за све осигураваче. Због нормираног повлашћеног положаја државног добровољног осигурања које формира РЗЗО у односу на конкурентска Друштва за осигурање из приватног сектора грубо су нарушени основни принципи тржишне конкуренције.
Услед многих правних и привредних нејасноћа и противречности, показало се да ови закони од момента свог усвајања у децембру 2005.године представљају неуспео експеримент и удаљавају Србију од европских стандарда. Ту чињеницу потврђује изузетно висока укупна потрошња за здравство од близу 11% БДП-а што указује на системско расипање здравственог ресурса у Републици Србији.